MUZIČKA PRIČA IZ BEJRUTA

Ove godine u februaru mi je pripala velika čast da budem deo prestižnog internacionalnog muzičkog festivala Al Bustan u Bejrutu. Na poziv maestra Đanluke Marćana, umetničkog direktora festivala, sam došla da radim kao mentor prve Orkestarske akademije i nastupim kao solistkinja na svečanoj gala večeri otvaranja festivala.

Radovala sam se prilici da posetim ovaj grad i budem deo jedne divne, umetničke priče.

Bejrut je grad turbulentne istorije i velikih kontrasta, obeležen građanskim ratom i mnogim političkim previranjima.  Umnogome me je podsetio na naše krajeve. Otvoren i veoma liberalan karakter, grad Srednjeg istoka duguje bogatoj istoriji i religijskoj raznolikosti stanovništva koje živi u njemu. Bio je pod uticajem Feničana, jedan od važnijih gradova Rimske imperije, doživeo zlatno doba Vizantije, a u toku Francuskog perioda nazivan “Parizom istoka”. Doživeo je zemljotrese, razrušen u toku građanskog rata, pod političkim previranjima, malo od “starog istorijskog” je ostalo da se vidi, ali priča i karakter grada ostaju. Pored svega, ljudi su nasmejani i srdačni, spremni da idu dalje i žive život uz dobru hranu, restorane i bogat noćni život. Šetajući ulicama i različitim kvartovima se može osetiti karakter grada, dok svoju priču pričaju kroz umetnost. I sama sam imala sreću da budem akter jedne takve priče.

Priča Nikolasa Ibrahima Sursoka. Bogati libanski aristokrata je 1912.godine izgradio vilu u kvartu Ašrafije, sa namenom da posle njegove smrti bude pretvorena u muzej. Vila je jedan od retkih primeraka libanske arhitekture sa uticajima venecijanske i otomanske škole koja je preživela uništavanja građanskog rata. Poklonjena gradu Bejrutu, od 1961.živi kao divni muzej u kom umetnici iz Libana, Sirije, Palestine i celog sveta daju svoja viđenja istorije i sadašnjosti kroz sopstveni umetnički izraz, komunikaciju kroz primenjenu umetnost.

Druga je priča Al Bustan festivala. Dom ovog festivala je istoimeni hotel, jedan od prvih hotela koji je renoviran posle građanskog rata. Vlasništvo je porodice Bustani, čije ime nosi i čuveni auditorijum u kom je smeštena većina koncertnih večeri festivala. Prepun umetnina, slika, statua i skulptura u bašti, hotel odražava ljubav njegove vlasnice Mirne Bustani ka umetnosti.  Želja joj je bila da u Bejrutu podstakne I doprinese kulturnom i umetničkom životu grada. Odlučila je da mu, 1994. godine, posle svih previranja pokloni umetnost muzike i festival koji je postao obeležje kulture grada i stecište najvećih svetskih muzičara.

Festival 2019. godine, pod imenom Crescendo (Krešendo), ima Italiju kao temu. Moj angažman ovde je spojio moje aktivnosti kao solistkinje, orkestarskog muzičara i predavača. Kao mentori smo bili na raspolaganju mladim muzičarima da im svojim znanjem i iskustvom pomognemo da u kratkom periodu nađu zajednički muzički izraz, boju i sklad grupnog muziciranja i usavrše umetnost orkestarskog sviranja. Na instrumentalnim kursevima smo radili program iz solističkog repertoara, posle čega je usledilo zanimanje svih muzičara za moje predavanje zasnovano na konceptu “Svirati sa lakoćom”.  Predavanje nije bilo planirano, ali sam odlučila da to bude moj poklon njima. Psihofizička podrška muzičkom izvođenju, za koju se jako zalažem i primenjujem u svim aspektima svog rada. Podrška mladima, podrška da rastu kroz umetnost, zajedničko stvaranje, podrška umetnosti za širu publiku.

Slobodan dan pre otvaranja i gala večeri smo iskoristili  za ekskurziju I obiđemo neke od mnogobrojnih drevnih znamenitosti van Bejruta. Put do prve destinacije van Bejruta nas je vodio u regiju Šuf (Chouf) planina, sedištu libanskih vladara, najbolje očuvanih istorijskih  relikvija, u kom se nalazi i najveći rezervat kedrove šume  u Libanu. Smeštena u okviru prirode, Bejtedin palata datira iz 1788. godine. Izgrađena je u doba otomanskog carstva, slavi vladavinu Emira Bašira, čija je grobnica u njoj. Palata je ukrašena prelepim mozaicima, u njoj se nalazi luster- poklon Napoleona, dok su plafoni obloženi predivnim drvenim duborezima od kedrovog drveta. U donjem delu, gde su nekada bile štale, je smešten muzej  vizantijskih mozaika koji datiraju iz V I VI veka. Danas je ovo letnja rezidencija predsednika. Posle napada Izraela i ponovne restauracije je nazvana  Palatom naroda. Uoči civilnog rata je i ovde pokrenut još jedan umetnički festival  kao odraz vere u kulturnu jedinstvenost Libana, snage kreativnostiiI umetničke slobode.

Sidon, se nalazi 45 km južno od Bejruta i ima sličnu istoriju kao i sama prestonica. Mnogo manje mesto sa svojim tipičnom pijacom (souk) iskrenije oslikava tip gradova srednjeg istoka. Ovo je tip pijace koji možemo videte u Sarajevu, sa užim prolazima- ulicama u kojima možete naći svakojake proizvode, tradicionalne berberine i neverovatne poslastice. Moje otkriće su bili mafrukaj i knajfe. Na samom moru je smešten Krstaški dvorac iz 1228. godine, koji stoji na mestu nekadašnjeg feničanskog hrama. Izmešten sa kopna u vidu poluostrva, okružen je Sredozemnim morem neverovatne tirkizne boje. Dvorac je u ruševinama, a sa njegovog vrha se pruža fenomenalan pogled na obalu i sam grad. Poznata fabrika tradicionlne izrade sapuna je ponudila idealne poklone za meni drage ljude kući. 😊 Poseban osećaj u meni je izazavo najstariji feničanski grad, 5000 godina star, Biblos. Mesto na kom u najlepšem zalasku sunca i zvuku talasa u noći osećate Istok i miris 1001 noći. I još jednom, grad internacinalnog muzičkog festivala koji promoviše libansku kulturu i širi je ka svetu.

U Bejrutu sam započela još jedan projekat “Muzika sa stilom”. Projekat je zasnovan na ideji kako naša koncertna odeća može/treba da odražava karakter kompozicije koju sviramo, mesta na kom sviramo ili manifestacije na kojoj nastupamo. U ovoj ideji me je podržala modna dizajnerka Jelena Bin Drai, u čijoj haljini sam nastupala na gala otvaranju Al Bustan festivala i koja mi je podrška da svaki naredni koncert bude odraz muzičke ideje kroz njene sofisticirane, elegantne haljine. Pod dirigentskom palicom maestra Đanluke Marćana sam nastupila sa koncertom za obou italijanskog kompozitora Domenika Čimaroze. Muzika je nastala iz klavsenske muzike I spoj je dva divna, melodijska I dva razigrana stava, u kojima se čuje uticaj komične italijanske opere bufa. Muzika je prikazana kroz dijalog između solo deonice I orkestra. Bilo je ogrmono zadovoljstvo biti deo razmene sa kolegama iz orkstra I povesti publiku muzičkim stazama italijanske muzike, koju je oslikavao ovogodišnji festival.

Iskustvo koje sam doživela u okviru boravka u Bejrutu mi je još jednom potvrdilo kolika je vrednost puta koji živim i kojim svakodnevno koračam. Zahvalna za svaku priliku da stvaram lepotu, doživaljavam i delim sa publikom, inspirišem mlade i podstičem na njihovom muzičkom putu, upoznajem nove kulture, sarađujem sa ljudima koji podržavaju moj rad i učim nove stvari.

Jedno od najvećih zadovoljstava života je trenutak kada dajete, kada vaše znanje i iskustvo koristi još nekome da dalje sam  stvara. To je poziv umetnosti. Bez obzira odakle dolazimo, kojim jezikom govorimo. Daje nam snagu da idemo dalje, da gledamo napred, zaboravimo loše, tražimo dobro danas i bolje sutra. Tako sam doživela Bejrut i Liban.  Zato su mi bitne ove muzičke priče ljudi koji ulažu u umetnost i festivala koji veruju u njenu pokretačku snagu.

Zgrade se mogu srušiti, bogatstvo može nestati, ali osećaj, veru i sjaj koju nam daje umetnost nam niko ne može oduzeti.